Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu - kompletan vodič za polaganje

Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu - sve što treba da znate pre nego što izađete na polaganje

Poslednjih nekoliko godina interesovanje za polaganje stručnog ispita iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) naglo je poraslo. Mnogi su shvatili da je ovo jedan od onih poslova koji je bio decenijama zapostavljen, a sada se vraća na velika vrata - i to sa sve većom potražnjom na tržištu rada. Na brojnim forumima i stručnim gruppama svakodnevno se otvaraju teme: „da li neko radi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu?“, „koliko je težak državni ispit?“, „odakle da učim?“, „vredi li završavati fakultet zbog toga?“ i slično. U ovom vodiču sabrana su iskustva desetina ljudi koji su prošli kroz taj proces, kao i sve ključne informacije koje će vam pomoći da se kvalitetno pripremite, izbegnete najčešće zamke i steknete jasnu sliku o tome šta vas čeka - od prijave do samog zaposlenja.

Ko sve može da polaže? Uslovi, prijava i troškovi

Važeći zakonski okvir omogućava da se za polaganje prvog, osnovnog dela stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu prijavi svako ko ima završenu srednju školu - bez obzira na smer. To znači da i gimnazijalci, ekonomisti, medicinske sestre ili tehničari svih profila imaju jednaku šansu. Razlog za tako široku dostupnost leži u ranijim izmenama zakona koje su omogućile da svako, bez obzira na stručnu spremu, može da položi stručni ispit i postane lice za bezbednost i zdravlje na radu u okviru jedne ustanove ili preduzeća. Ovo je izazvalo i određene rasprave među onima koji su godinama studirali zaštitu na radu na fakultetima, jer se našla u istoj ravni sa osobama koje su samo položile ispit - ali tako je zakon trenutno postavljen.

Drugi nivo, odnosno ispit za odgovorno lice za pregled i ispitivanje opreme za rad i uslova radne okoline, zahteva minimum 180 ESPB bodova stečenih na fakultetima tehničko‑tehnoloških i medicinskih nauka. Zbog toga neko sa diplomom prava, ekonomije ili filozofije neće moći da pristupi tom višem nivou, ali bez problema može polagati osnovni - i upravo to većina i radi.

Prijava se podnosi Upravi za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada, koja se nalazi u Beogradu na Terazijama 41 (dvorišna zgrada, 15. sprat). Ispit se zakazuje u zavisnosti od broja prijavljenih; u proseku se termini organizuju jednom mesečno ili na svakih šest do osam nedelja, a neretko se dešava da se poziv za polaganje pošalje dve nedelje pre samog datuma. Aktuelni troškovi - koji su poslednji put korigovani sredinom 2019. godine - iznose oko 12.560 dinara za osnovni ispit, uključujući republičke administrativne takse. Pre uplate je obavezno proveriti cenovnik na zvaničnom sajtu, jer se iznosi povremeno menjaju.

Kako izgleda dan ispita - struktura i tok polaganja

Polaganje se najčešće odvija vikendom (subota i nedelja), a počinje u 9 sati. Zbor kandidata je u holu zgrade, a zatim se po azbučnom redu proziva i ulazi u prvu od nekoliko „soba”. Ispit je podeljen u nekoliko celina koje se polažu jedna za drugom, a evo kako to otprilike izgleda po fazama:

Prvi deo - međunarodni i unutrašnji pravni okvir
Uđete u prvu kancelariju, izvučete papirić sa tri pitanja i odgovarate pred ispitivačem. Gradivo obuhvata: konvencije Međunarodne organizacije rada (posebno konvencije br. 81, 148, 155, 161, 187), ugovore o osnivanju Evropske unije (Rim, Mastriht, Lisabon), Ustav Republike Srbije u delu koji se tiče ekonomskih i socijalnih prava, rezoluciju Saveta EU iz 1988. godine i, naravno, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Pitanja se odnose na definiciju lica za BZR, svrhu zakona, obaveze poslodavca, akt o proceni rizika, licencu, preventivne mere, inspekcijski nadzor i slično. Ispitivači su obično smireni i pomažu potpitanjima ako zapnete, pa se ovaj deo smatra lakšim.

Drugi deo - radno, penzijsko i zdravstveno pravo
U drugoj prostoriji srećete novog ispitivača, a na papiriću su pitanja iz Zakona o radu (zasnivanje radnog odnosa, radno vreme, odmori, godišnji odmor, zabrana diskriminacije, naknada štete), Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (povreda na radu, profesionalna oboljenja, beneficirani staž, invalidska penzija) i Zakona o zdravstvenom osiguranju (prava osiguranika, zaštita podataka, društvena briga za zdravlje zaposlenih). I ovde je pristupačna atmosfera - možete se dopunjavati i često se dobija prilika da se isprave sitne greške.

Treći deo - pismena izrada procene rizika
Kada položite prva dva usmena dela, prelazi se u salu u kojoj se u roku od dva sata piše celovit akt o proceni rizika za jedno konkretno radno mesto koje vam dodeli komisija. Teme su raznovrsne: automehaničar, zavarivač, konobar, pekar, vozač tramvaja, tkač na razboju, radnik na šivenju kože, berač sezonskog voća, domar u školi, građevinski radnik... Važno je napomenuti da se od maja 2019. godine pravila za ovaj deo znatno pooštrila: dokazano je da ne možete koristiti knjige, skripte ili laptop za prepisivanje - dozvoljene su samo lista opasnosti i štetnosti i tabele odabrane metode procene rizika (najčešće Kinney, AUVA ili matrica 5×5). Cilj je da pokažete da razumete logiku procene, a ne da reprodukujete unapred napisan tekst.

Praktično, postupak je sledeći: za dobijeno radno mesto opišete tehnološki proces, identifikujete sve opasnosti i štetnosti, procenite verovatnoću nastanka, težinu posledice i učestalost izlaganja, izračunate rizik, propišete mere za njegovo smanjenje (uključujući lična zaštitna sredstva) i date zaključak da li je to radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Mnogi biraju Kinney metodu jer je relativno jednostavna, ali je obavezno napisati i legendu koja pokazuje kako ste došli do konačnog broja bodova - bez nje rizikujete da komisija ne prihvati rad. Ispitivač na kraju samo pregleda papir, stavi štiklicu i kaže „prošli ste” - ukoliko ste obuhvatili sve potrebne elemente.

Četvrti deo - usmeni deo o proceni rizika
Ovde vas dočekuje jedan od najstrožih članova komisije (najčešće direktorka Uprave ili dugogodišnji stručnjak). Pregleda vašu pisanu procenu i zatim izvlači pitanja iz Pravilnika o proceni rizika i drugih srodnih propisa. Traže se konkretne definicije: šta je opasnost, šta štetnost, koje su vrste mehaničkih opasnosti, fizičkih štetnosti, kako se pokreće postupak procene rizika, šta mora sadržati akt, koje su obaveze lica za BZR, kako se obavlja hijerarhijsko rangiranje rizika, šta su elementi mikroklime i sl. Mora se znati od reči do reči, jer su ispitivači izuzetno detaljni i ne propuštaju neznanje osnovnih pojmova.

Peti deo - posebni pravilnici
Ovo je poslednja i, po mnogima, najteža soba. Tu se izvlače pitanja iz svih preostalih pravilnika koji su predviđeni programom polaganja. Spisak uključuje, između ostalog: Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (oznake, osvetljenje, podovi, vrata na putevima evakuacije, mikroklima), Pravilnik o bezbednosti i zdravlju pri radu sa ekranima, Pravilnik o buci na radu (granične i akcione vrednosti), Pravilnik o mehaničkim vibracijama, Pravilnik o opremi za rad (opšti zahtevi, upravljački uređaji, periodični pregledi), Pravilnik o građevinskim radovima, Pravilnik o prvoj pomoći, Pravilnik o rukovanju azbestom, Pravilnik o zaštiti od eksplozivnih atmosfera, Pravilnik o bezbednosti mašina, Pravilnik o ličnim zaštitnim sredstvima i niz drugih. Ispitivač doslovno traži napamet naučene brojeve i opise - na primer: koliko luksa treba da bude veštačko osvetljenje u radnim prostorijama, koje su brojčane vrednosti za buku i vibracije, šta sadrži prijava gradilišta, kako se obeležavaju oznake zabrane i upozorenja, itd. Upravo ovde pada najveći procenat prijavljenih (oko dve trećine).

Od 2019. godine program je delimično promenjen: izbačen je Pravilnik o šumarstvu, a dodati su Pravilnik o merama za trudnice i porodilje, Pravilnik o zaštiti mladih i Pravilnik o preventivnim merama pri izlaganju elektromagnetnom polju. Zato je neophodno koristiti ažuriranu literaturu, jer su u suprotnom iznenađenja na ispitu gotovo zagarantovana.

Pitanja koja se stalno ponavljaju - na šta obratiti pažnju

Na osnovu stotina svedočenja polaznika, može se izdvojiti nekoliko desetina pitanja koja se stalno vrte u nekom obliku. Evo izbora onih najfrekventnijih, koje bi svaki kandidat trebalo da zna kao svoj džep:

• Koja je razlika između granične i akcione vrednosti buke (85 dB(A) / 80 dB(A)) i vibracija (šaka-ruka 5 m/s², celo telo 1,15 m/s²)?
• Šta predstavlja kumulativna masa