Rad kao lice za bezbednost i zdravlje na radu: stručni ispit, licenca i iskustva

Rad kao lice za bezbednost i zdravlje na radu: stručni ispit, licenca i realna iskustva

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu poslednjih godina ponovo dobija na značaju. Ono što je nekada delovalo kao sporedna služba u firmama, danas postaje ozbiljna profesija koja zahteva znanje, odgovornost i stalno usavršavanje. Mnogi ljudi se pitaju kako izgleda raditi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu, da li se isplati polagati stručni ispit, kakve su mogućnosti zaposlenja i koliko je posao zaista naporan. Ova tema je posebno zanimljiva onima koji su završili srednju školu, višu školu ili fakultet i traže način da se prekvalifikuju, kao i onima koji su već zaposleni u firmama gde postoji potreba za osobom koja će se baviti bezbednošću i zdravlja na radu.

U praksi se često čuju različita iskustva. Neko kaže da je ispit težak, neko da je moguće položiti uz dobru pripremu, a neko da je najveći problem što se propisi stalno menjaju. Ipak, jedno je sigurno: posao lica za bezbednost i zdravlje na radu nije samo formalnost. On podrazumeva praćenje zakona, izradu i ažuriranje akata, procenu rizika, obuku zaposlenih, saradnju sa menadžmentom i svakodnevnu brigu o tome da se povrede na radu što više smanje. Zato je ova oblast izuzetno odgovorna, ali i perspektivna za one koji su spremni da uče.

Ko može da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu

Jedno od najčešćih pitanja je ko ima pravo da se bavi poslovima bezbednosti na radu. Prema aktuelnim propisima, poslove lica za bezbednost i zdravlje na radu može da obavlja osoba koja ispuni uslove propisane zakonom i položi odgovarajući stručni ispit. U praksi to znači da nije uvek neophodno da osoba ima fakultetsko obrazovanje isključivo iz oblasti zaštite na radu. Mnoge firme praktikuju da zaposleni koji već radi u ustanovi ili preduzeću položi stručni ispit i zatim obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Na taj način poslodavac ne mora da zapošljava novo lice, već koristi postojeće kadrove.

Sa druge strane, postoje razlike između rada u konkretnoj firmi i rada u agenciji koja se bavi pružanjem usluga iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Za rad u agenciji često su potrebni viši nivoi obrazovanja, odgovarajuće reference i posebni uslovi, dok za rad u jednoj firmi kao interno lice za bezbednost i zdravlje na radu može biti dovoljan položen stručni ispit i odgovarajuće radno iskustvo. Zbog toga se ljudi sa fakultetom često osećaju nelagodno kada vide da isti posao obavljaju i osobe sa srednjom školom, ali zakon trenutno omogućava širi pristup ovoj profesiji.

Važno je znati da se uslovi mogu menjati. Najave o izmenama zakona i podzakonskih akata uvek izazivaju pažnju, jer mogu da utiču na to ko može da polaže ispit i ko može da bude licenciran. Zato je za svakoga ko planira da se bavi ovim poslom korisno da redovno prati propise i da se ne oslanja isključivo na stara iskustva. Ono što je važilo pre nekoliko godina ne mora da bude aktuelno danas.

Stručni ispit: prvi korak ka profesiji

Stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja formalni uslov za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu. Proces počinje prijavom nadležnom organu. Uz prijavu se prilažu dokazi o obrazovanju, radnom iskustvu kada je to potrebno, kao i dokaz o uplati troškova ispita. Cene se s vremena na vreme menjaju, a ukupni troškovi mogu uključivati i pripremu, literaturu, putne troškove i druge propratne izdatke. Za nekoga ko je bez posla to može biti značajan izdatak, ali se dugoročno može isplatiti ako osoba zaista planira da radi u struct.

Sam ispit je obiman i sastoji se iz više delova. U zavisnosti od vrste ispita, kandidat može imati opšti deo, deo koji se odnosi na radno pravo i socijalno osiguranje, deo o zaštiti zdravlja, kao i posebni deo koji obuhvata pravilnike, procenu rizika i praktičnu osposobljenost. Mnogi kandidati navode da ispit traje gotovo ceo dan, često i po šest sati, sa više usmenih i pismenih provera. Zato je psihička priprema jednako važna kao i znanje. Nije dovoljno samo pročitati literaturu, potrebno je razumeti logiku propisa i umešati ih primeniti na konkretno radno mesto.

Jedan od najčešćih saveta iskusnijih kandidata jeste da se ide na konsultacije ili pripremnu nastavu. Iako se neki odlučuju da uče sami, konsultacije pomažu da se vidi forma ispita, šta ispitivači najviše traže i na koje detalje treba obratiti pažnju. Ljudi koji su išli na pripreme često kažu da su lakše prošli jer su unapred znali kako izgleda tok ispita i koja pitanja se ponavljaju. Naravno, priprema ne garantuje prolaz, ali svakako smanjuje nesigurnost.

Kako izgleda priprema za ispit

Priprema za stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zahteva plan. Prvo treba pribaviti važeću literaturu. To su najčešće zbirke propisa, zakoni, pravilniki, pravilnici o proceni rizika, pravilnici o opremi za rad, sredstvima lične zaštite, bezbednosti mašina, električnoj energiji, građevini, hemijskim i biološkim štetnostima i drugim oblastima. Pored zvanične literature, mnogi koriste skripte i priručnike. Međutim, iskustvo pokazuje da skripta sama po sebi često nije dovoljna. Ona može da posluži kao osnova, ali ozbiljna priprema podrazumeva čitanje samih propisa i razumevanje njihove primene.

Kandidati često prave grešku što uče samo napamet. Ispitivači vole da vide da kandidat razume suštinu, a ne samo da je naučio definicije. Zato je korisno vežbati izradu procene rizika za različita radna mesta. Na ispitu se često daju konkretna zanimanja, poput zavarivača, vozača, magacionera, pekara, električara, građevinskog radnika, poljoprivrednog radnika i drugih. Kandidat treba da opiše tehnološki proces, opasnosti i štetnosti, mere zaštite, sredstva lične zaštite, način procene rizika i zaključak. Ako je osoba već radila u struct, prednost je što poznaje konkretne poslove. Ako nije, mora više da uči iz primera i literature.

Posebno je važno poznavati pravilnike. Mnogi kandidati navode da su najteži upravo pravilnici, jer se pitanja odnose na konkretne članove, brojke, rokove, oznake, granične i akcione vrednosti. Na primer, može se tražiti da se objasni razlika između granične i akcione vrednosti buke ili vibracija, kako se obeležavaju putevi evakuacije, šta sadrži prijava gradilišta, koje su obaveze poslodavca kod rada sa azbestom, kako se vrši osposobljavanje za prvu pomoć i slično. Zato je korisno napraviti sopstvene beleške i sistematizovati propise po temama.

Šta se najčešće pita na ispitu

Iskustva sa polaganja pokazuju da ispit ima nekoliko faza. Prvo se obično polaže opšti deo, gde se govori o zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, Ustavu, međunarodnim konvencijama, osnovama radnog prava i socijalnog osiguranja. Zatim sledi deo koji se odnosi na radno pravo, zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, zaštitu podataka, diskriminaciju, godišnji odmor, beneficirani radni staž i druge teme. Neki kandidati kažu da su prvi i drugi deo lakši i da se brže prolaze, dok pravi izazov počinje kod pravilnika i procene rizika.

U delu sa pravilnicima često se dobijaju konkretna pitanja. To mogu biti zahtevi za opremu za rad, način provere opreme, mere zaštite pri građevinskim radovima, rad na visini, ručno prenošenje tereta, zaštita od električne energije, hemijske i biološke štetnosti, mikroklima, osvetljenje, buka, vibracije, opasne materije, zaštita od eksplozija, prva pomoć i slično. Ispitivači često traže nabrajanja, brojeve i definicije. Zato je važno da kandidat zna osnovne pojmove, ali i da ume da ih poveže sa realnim radnim okruženjem.

U delu koji se odnosi na procenu rizika, kandidat obično dobija konkretno radno mesto i treba da izradi procenu. To znači da treba da opiše radno mesto, tehnološki proces, sredstva za rad, opasnosti i štetnosti, izložene grupe, postojeće mere zaštite, procenu nivoa rizika, predlog dodatnih mera i zaključak. Neki ispitivači dozvoljavaju korišćenje literature, neki ne. Zato je najbolje biti spreman da se procena rizika može uraditi i bez pomoći, oslanjajući se na znanje i logiku. Korisno je unapred vežbati nekoliko različitih primera, jer se na ispitu mogu dobiti zanimanja koja kandidat ne poznaje dovoljno.

Usmeni deo i ponašanje pred komisijom

Usmeni deo ispita mnogi opisuju kao najstresniji. Kandidat ulazi kod komisije, izvlači pitanja ili dobija pitanja direktno, a odgovara bez mnogo vremena za razmišljanje. Iskusni kandidati savetuju da se ne paničari, da se sluša pitanje do kraja i da se odgovara konkretno. Ako se ne zna odgovor, bolje je reći da se ne zna nego izmišljati. Ispitivači obično vole kada kandidat pokaže logičko razmišljanje i razumevanje osnovnih pojmova. Takođe, korisno je pokazati da je osoba učila i da ume da poveže propise sa praksom.

Ponekad ispitivači postavljaju potpitanja. To može da bude pomoć, ali i dodatna provera znanja. Ako kandidat zna osnovu, potpitanja mogu da mu pomognu da dođe do tačnog odgovora. Ako ne zna ni osnovu, teško je proći. Zato se savetuje da se pre ispita dobro savladaju definicije, klasifikacije, obaveze poslodavca, prava zaposlenih, mere prevencije i osnovni pojmovi iz oblasti bezbednosti na radu. Takođe, treba znati razliku između opasnosti i štetnosti, rizika, povrede na radu, profesionalnog oboljenja, bolesti u vezi sa radom i slično.

Neki kandidati navode da je ispit psihički težak i da traje dugo, pa je važno biti naspavan, sit i smiren. Trema može da blokira i ono što se zna. Zato je dobro unapred proći kroz simulaciju ispita, čitati naglas i vežbati odgovore. Ako je moguće, korisno je otići da se posluša polaganje ili prisustvovati pripremnoj nastavi. Time se dobija realna slika i smanjuje strah od nepoznatog.

Razlika između rada u firmi i rada u agenciji

Kada je reč o zaposlenju, treba razlikovati rad u konkretnoj firmi od rada u agenciji. U firmi lice za bezbednost i zdravlje na radu najčešće radi na jednom mestu, poznaje procese, zaposlene i specifičnosti radne okoline. To može biti prednost jer se posao obavlja temeljnije i sa manje putovanja. Sa druge strane, agencije pružaju usluge većem broju klijenata, pa je rad često terenski i dinamičniji. Agencije mogu da zahtevaju licencu i viši nivo obrazovanja, dok za interno lice u firmi to nije uvek slučaj.

Licenca je često pominjan pojam. Za agenciju je obično neophodno da ima licencu i odgovarajuće stručne kadrove. Fizičko lice koje položi stručni ispit može da obavlja poslove u firmi, ali za samostalno pružanje usluga ili rad u agenciji mogu važiti dodatni uslovi. Zato je važno unapred se informisati kod nadležnog organa i proveriti aktuelne propise. Ono što je bilo dozvoljeno pre nekoliko godina može se promeniti, a najave izmena zakona često unose nesigurnost.

U praksi se često javlja i pitanje ljubomore među kolegama. Osobe sa fakultetom ponekad smatraju da su u prednosti, dok osobe sa srednjom školom i položenim stručnim ispitom obavljaju isti posao. Zakon trenutno omogućava širi pristup, ali to ne znači da je znanje manje važno. Bez obzira na formalno obrazovanje, posao zahteva stalno učenje, praćenje propisa i odgovoran odnos. Fakultet može da pruži širu teorijsku osnovu i olakša napredovanje, ali iskustvo i praktično znanje često su presudni.

Posao u praksi: obaveze i svakodnevica

Rad lica za bezbednost i zdravlje na radu obuhvata mnogo više od sedenja za stolom. U zavisnosti od firme, posao može uključivati obilazak radilišta, proveru uslova rada, kontrolu upotrebe sredstava lične zaštite, ispitivanje opreme, praćenje rokova za periodične preglede, organizaciju obuke zaposlenih, vođenje evidencija, izradu akata, saradnju sa inspekcijom, medicinom rada i menadžmentom. U velikim sistemima posao je često podeljen, dok u malim firmama jedno lice obavlja sve.

Terenski rad može biti naporan, posebno ako firma posluje na više lokacija. Lice za bezbednost i zdravlje na radu često putuje, obilazi gradilišta, pogonе, skladišta i druge objekte. Pored toga, mora da prati seminare, stručne skupove i izmene propisa. To zahteva organizovanost i dobru komunikaciju. Nije dovoljno samo poznavati zakon, potrebno je umeti objasniti ga radnicima i rukovodiocima na razumljiv način. Nekada je teško ubediti poslodavca da uloži u mere zaštite, ali upravo je to jedna od ključnih uloga ovog zanimanja.

Evidencije su važan deo posla. Vode se različiti obrasci, zapisnici, prijave, rešenja, izveštaji o povredama, evidencije o obukama, pregledima opreme, ispitivanjima uslova radne okoline i slično. Administracija može da oduzme dosta vremena, ali je neophodna za dokazivanje da je poslodavac preduzeo propisane mere. U slučaju inspekcijskog nadzora ili povrede na radu, dobra dokumentacija može da bude od velike pomoći. Zato je preciznost jedna od najvažnijih osobina lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Koliko je posao plaćen i kakva je perspektiva

Plate u ovoj oblasti variraju. One zavise od obrazovanja, iskustva, vrste poslodavca, sektora i odgovornosti. U malim firmama početne plate mogu biti skromne, dok u ozbiljnijim sistemima, stranim kompanijama i na menadžerskim pozicijama mogu biti znatno veće. Iskustvo, dodatne licence, poznavanje stranih jezika i specijalizovane obuke povećavaju vrednost kandidata. Posao može da bude stresan jer nosi odgovornost, a nekada i pritisak da se određeni propusti tolerišu. Zato je važno raditi u firmi koja bezbednost shvata ozbiljno.

Perspektiva zanimanja je generalno pozitivna. Propisi se pooštravaju, inspekcijski nadzor je sve češći, a poslodavci su svesniji rizika. Potreba za licima koja se bave bezbednošću i zdravlja na radu raste, posebno u građevini, industriji, energetici, saobraćaju, poljoprivredi i prerađivačkim delatnostima. Takođe, sve više se traže i znanja iz zaštite životne sredine, zaštite od požara i integrisanih sistema upravljanja. To otvara prostor za dodatno usavršavanje i napredovanje.

Sa druge strane, tržište može biti neujednačeno. U nekim sredinama ima malo posla, dok u drugima postoji stalna potražnja. Mnogo zavisi od veza, preporuka i sposobnosti da se kandidat predstavi. Ipak, za razliku od nekih deficitarnih zanimanja koja se brzo menjaju, bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja će i dalje postojati jer su povrede, oboljenja i rizici realnost svakog radnog mesta. Zato se ulaganje u znanje i iskustvo dugoročno isplati.

Da li vredi studirati ili je dovoljan stručni ispit

Mnogi se pitaju da li da završe fakultet iz oblasti zaštite na radu ili je dovoljno položiti stručni ispit. Odgovor zavisi od ciljeva. Ako osoba želi da radi u jednoj firmi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu, stručni ispit može biti dovoljan, uz odgovarajuće iskustvo. Ako želi da radi u agenciji, da vodi projekte, da se bavi edukacijom ili da napreduje na menadžerske pozicije, fakultet i dodatne licence mogu biti velika prednost. Fakultet pruža šire znanje iz tehnike, medicine rada, prava, hemije, ergonomije i drugih oblasti, što olakšava razumevanje složenih problema.

Osobe sa srednjom školom često su veoma uspešne u praksi, posebno ako imaju iskustvo u industriji ili zdravstvu. One mogu da polažu stručni ispit i obavljaju poslove u firmama. Međutim, za neke pozicije i dalje postoji formalna barijera. Zato je najbolje kombinovati obrazovanje, iskustvo i stalno učenje. Nije retkost da ljudi tokom rada upišu višu školu ili fakultet kako bi stekli bolje uslove i veću sigurnost. U ovoj oblasti se znanje nikada ne završava, jer se propisi i tehnologije menjaju.

Ako neko nije siguran da li da nastavi studije, korisno je da prvo počne da radi ili da volontira u struct, ako je moguće. Tako će videti kako posao izgleda u praksi i da li ga zanima. Stručni ispit može da bude prvi korak, a fakultet kasnije nadogradnja. Važno je ne donositi odluke isključivo pod pritiskom okoline ili straha od toga šta će drugi reći. U ovoj profesiji su najuspešniji oni koji su radoznali, odgovorni i spremni da uče.

Saveti za one koji tek planiraju da polažu

Prvi savet je da se na vreme prikupi informacija. Treba proveriti kod nadležnog organa koji su uslovi, koji dokumenti su potrebni, kada su termini i koliki su troškovi. Termini se mogu razlikovati, a poziv obično stiže određeno vreme pre polaganja. Zato je dobro prijaviti ispit na vreme i imati plan učenja. Ako osoba radi, treba realno proceniti koliko sati dnevno može da posveti učenju. Iskustva pokazuju da je za ozbiljnu pripremu potrebno najmanje dva do tri meseca, u zavisnosti od predznanja i obima literature.

Drugi savet je da se ne uči samo iz skripte. Skripta može da bude korisna za orijentaciju, ali propise treba čitati u originalu. Posebno treba obratiti pažnju na pravilnike koji se često pitaju. Korisno je napraviti tabelu sa nazivima propisa, ključnim članovima, rokovima, brojevima i definicijama. Takođe, treba vežbati izradu procene rizika. Može se uzeti nekoliko različitih radnih mesta i za svako napisati kratak akt. To pomaže da se na ispitu brže snađe i da se odgovori struktuiraju.

Treći savet je da se ide na konsultacije ili pripremu ako je moguće. One nisu obavezne, ali pomažu da se razumeju očekivanja komisije. Ako se ne ide na pripremu, korisno je razgovarati sa ljudima koji su polagali, čitati iskustva i analizirati primera pitanja. Ne treba verovati svakoj informaciji sa interneta, jer se propisi menjaju. Najsigurnije je proveriti kod nadležnog organa i koristiti zvanične dokumente.

Četvrti savet je da se očuva smirenost. Ispit je dug i zahteva koncentraciju. Trema je normalna, ali ne sme da vlada. Ako kandidat zna osnove, može da logički poveže odgovore i čak i kada ne zna tačan član, može da pokaže razumevanje. Ispitivači cene iskrenost i ozbiljan pristup. Bolje je reći da se nešto ne zna nego izmišljati. Takođe, korisno je da se dan pre ispita odmori, a ne da se uči do kasno u noć.

Bezbednost i zdravlje na radu kao odgovorna profesija

Na kraju, treba naglasiti da bezbednost i zdravlje na radu nije samo posao koji donosi platu. To je profesija koja može da spasi život, spreči povredu, sačuva zdravlje i pomogne firmi da posluje odgovorno. Lice za bezbednost i zdravlje na radu često je most između zakona, poslodavca i zaposlenih. Njegov zadatak je da objasni zašto su mere važne, da predloži rešenja i da prati da se ona sprovode. To zahteva znanje, strpljenje, komunikaciju i hrabrost da se ukaže na propuste.

Termin bezbednošću i zdravlja na radu često se koristi kao širi opis oblasti koja obuhvata preventivne mere, edukaciju, procenu rizika, medicinu rada, ergonomiju, zaštitu od požara, hemijskih i bioloških štetnosti i mnoge druge aspekte. Bez obzira na to da li se radi u maloj firmi ili velikom sistemu, cilj je isti: stvoriti uslove u kojima zaposleni mogu da rade bez nepotrebnog rizika. Zato je ova oblast perspektivna, ali i zahtevna. Oni koji ulože u znanje i iskustvo mogu da izgrade stabilnu karijeru i budu cenjeni stručnjaci.

Ako se danas neko pita da li da polaže stručni ispit, odgovor je: ako ga zanima ova oblast i spreman je da uči, vredi pokušati. Posla ima, potreba za stručnjacima raste, a mogućnosti za napredovanje su realne. Naravno, treba biti svestan da nije dovoljno samo položiti ispit. Potrebno je stalno se usavršavati, pratiti propise i razvijati praktične veštine. Oni koji to razumeju imaju najveće šanse za uspeh u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.